Nemanja Topić, arhitekta – Intervju

final“Ukoliko niste optimista, prosto je nemoguće biti arhitekta”

Norman Foster

Nemanja Topić , mladi arhitekta, već nekoliko godina postavlja ciljeve u svom poslu i svojim optimizmom dolazi do njih.
Završio je Arhitektonski Fakultet Univerziteta u Beogradu, pre četiri godine, od kada radi na raznim projektima u zemlji i inostranstvu, u poslednje vreme se sve više baveći dizajnom enterijera.

U intervjuu koji je nastao kao ideja da se zaviri u kreativni svet jednog arhitekte, pročitaćete odgovore na pitanja o stavovima, ličnim dostignućima kao i željama, kojima ovaj perspektivni arhitekta teži ka stvaranju svog prepoznatljivog stila.

  • Kako to da si počeo da se baviš arhitekturom i dizajnom enterijera uopšte?

Oduvek sam voleo da crtam , još kao mali sam išao u likovnu školu i sa ocem pravio kućice od lego kockica. Potreba da stvaram i crtam se zadržala kasnije i kroz osnovnu a i srednju školu, sve do fakulteta. Pred upis na fakultet sam se dvoumio između Arhitekture ili Slikarstva na Primenjenim umetnostima ali je ipak prevagnulo ovo prvo. Vodio sam se time da mogu biti priznat slikar čak i kada sam po zvanju arhitekta , poput našeg čuvenog Veličkovića. Odatle takva odluka. Arhitektura je za mene najlepše zanimanje, koje zapravo ni ne doživljavam kao zanimanje, već kao svakodnevnu potrebu. To za sada najbolje otkrivam u dizajnu enterijera. U toj oblasti se osećam najispunjenije.

  •  Od skoro radiš samostalno. Šta si radio pre i kako si se odlučio za taj korak?

Da, tako je. Završio sam fakultet pre četiri godine, i od tada sam radio u nekoliko firmi, počevši od jednog biroa u Parizu. To iskustvo mi je puno toga pružilo u životu, kako na poslovnom planu, tako i privatno. Kasnije po povratku u Beograd radio sam za još dve investitorske firme. Jedna je imala veze sa Francuskom takođe, druga radi projekte u Beogradu, pored kojih manje više svakodnevno prolazite. Ideja za samostalnost je proistekla iz ponovnog odlaska u Francusku ove godine, gde sam bio inspirisan mladim samostalnim ljudima koji su bili dokaz da rešenost i upornost u ideji mora da se isplati. Zapravo sam oduvek bio za taj vid samostalnosti, gde bih mogao da se posvetim onim stvarima koje stvarno želim. Smatram da čovek ne može da da svoj maksimum kada radi nešto u čemu ne uživa sto posto. Još ranije sam shvatio da su enterijeri nešto što mi je najprivlačnije, i najkreativnije , tako da iz same te želje i moja rešenost da krenem ka tome.

 

  • Kako bi objasnio svoj stil u dizajnu? Da li imaš zaštitni znak u svojim projektima?

Ne bih mogao tačno da definišem svoj stil, zato što mi za svaki projekat nešto novo bude inspiracija. Najviše bih se vezao za neki klasično / moderni stil, koji je sam po sebi neprevaziđen i uvek u trendu. U poslednje vreme, kako sve više otkrivam i sebe, a i klijente u njihovim željama, na sve veće razmišljanje me navodi klasično-moderni stil u kombinaciji sa nekim avangardnim detaljima nameštaja. Mislim da takav stil potpuno može da uguši svaki vid monotonije u prostoru i da uvek bude zanimljiv i van vremenski. Tako da je to nešto što polako počinjem da plasiram u svojim projektima. Govoreći o zaštitnom znaku, mislim da bi to bile slike. Bitno mi je da neki prostor bude u potpunosti osmišljen i da zidovi ne budu “goli”, već pažljivo ispunjeni slikama koje bi upotpunile celokupni doživljaj. To je deo slikara u meni.

  •  Koji od tvojih projekata ti je najdraži?

Moj najdraži projekat je svakako projekat penthousa u Kairu, budućeg mladog bračnog para, koji je ujedno bio i najkomplikovaniji zbog svoje površine. Razlog tome je sloboda koju su mi dali klijenti, što je san svakog arhitekte, a i naravno zbog samog odnosa punog poverenja koji sam stvorio sa njima. Projekat je ovih dana počeo sa razradom, tako da se nadam da ću u nekom kraćem roku moći da podelim sa Vama i fotografije istog, a do tada možete da se upoznate sa njim na mom sajtu.

  • Koje boje, teksture i komadi nameštaja su tvoji omiljeni kada dizajniraš neki prostor?

Što se tiče boja, volim ih sve, samo je bitno kako se koriste. U svojim projektima volim da koristim drvo , bilo da je u pitanju pod, ili keramika u imitaciji drveta, komadi nameštaja sa finim teksturama i sjajem drveta, nebitno je. Mislim da drvo daje toplinu u svakom prostoru i da se u tom ambijentu svi mi osećamo dobro.Sa drvetom volim da kombinujem i beton, kao i kamen, isključivo modernog dizajna, svedenih linija i tonova. Nisam ljubitelj rustičnog. Do skoro sam plasirao zlatnu boju, što će se uskoro videti na jednom objektu u Beogradu, kako u eksterijeru tako i u enterijeru. Sve više sam ljubitelj jarkih boja: kraljevsko plave, smaragd zelene, vermilion crvene i ljubičaste, u kombinaciji sa tamnim tonovima, koji uspostavljaju neki balans. Kada je u pitanju omiljeni komad nameštaja smatram da su detalji jako bitni i da igraju veliku ulogu u stvaranju kompletne atmosfere nekog prostora.

  • Koji je tvoj san / cilj, kao dizajnera?

Smatram da sa dobrom idejom i određenim sredstvima, svi ljudi mogu da naprave svoj kutak, malu ličnu oazu, što će u mnogo čemu uticati na njihov život u pozitivnom smislu. Moja je ideja da im pomognem u tome i da utičem na stvaranje prostora koji će definisati neke standarde i stvoriti ljudima svest o tome kako njihov radni ili životni prostor zaista mogu da izgledaju.

Pošto sarađujem sa klijentima iz inostranstva, voleo bih da proširim posao van okvira ove zemlje, i da na taj način oprobam sebe u nekom drugom okruženju. U današnje vreme, u poslu kojim se ja bavim, bitno je stalno ispitivati nove trendove i biti inspirisan novim stvarima. Mislim da je ovo bitno zbog sopstvenog sazrevanja.

  • Koja je tvoja filozofija u poslu i životu?

Čovek treba da nađe ono što voli, i treba neprestano da radi na tome, kako bi imao zagarantovan uspeh. Ovo se ne odnosi samo na posao. Nemoguće je postići bilo šta, žaleći se i ne radeći ništa. Treba rizikovati. Nije kliše, već stvarno istina. Sreća prati hrabre!

  • Opiši sebe u tri reči

Pošten, vedar, radan